Мужеви добри, мужеви храбри: дискурс о смрти вољеног мушкарца у женској мемоаристици 20. века

Сажетак

Рад има за циљ да преиспита алтернативност мотива мртве драге у српској књижевности, односно да се осврне на мемоарске текстове које су написале жене о својим преминулим супружницима. Истраживачка пажња биће тако усмерена на две ауторке – Савку Суботић и Паулину Лебл Албалу, односно на њихове текстове – О Јовану Суботићу. Успомене његове жене и Видов живот. Показује се да су аутори у тематизацији овог мотива могли да се надовежу на претходну традицију или да створе полемички однос са њом, а да су ауторке пак дискурс о смрти вољеног мушкарца обликовале по друштвеним и културним моделима у оквиру којих је дискурс о смрти мушкарца иначе конституисан, независно од књижевне традиције. Међутим, онда када су посезале за њом, у питању је било средњовековно наслеђе или народна књижевност. Рад, у том смислу, настоји да контекстуализује женске мемоарске текстове о смрти вољеног мушкарца.