Распакивање тишине и изокренутости: мапирање мизогиније у Србији
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2017.7.7.9Кључне речи:
мизогинија, Србија, Балкан, контекстуално знање, женски покретСажетак
Овај текст има за циљ да изложи и образложи резултате великог феминистичког пројекта у Србији, који је трајао од 1998-2004, и резултирао у два тома која су укључила више од 60 ауторки и аутора, под насловом Мапирање мизогиније у Србији: дискурси и праксе (2000, 2004). Пројекат је започет после пораза грађанских протеста 1996/97, чији је циљ било смењивање Милошевића, у моменту када је цивилна сцена била веома обесхрабрена због тог пораза. Инициран је са циљем да оснажи и обнови феминистичку интелектуалну сцену која у том тренутку није више гајила наду у могућност позитивне политичке и друштвене промене. Интелектуални циљ овог пројекта био је да деконструише мизогинију и као културалну праксу и као дискурс, и то у веома различитим доменима друштвеног живота и на различитим друштвеним нивоима. Посебност пројекта је била да је он започет и спроведен као “patchwork” пројекат, у постмодерном смислу: он је био мултидисциплинаран, заснован на различитим жанровима, укључујући есеје и академске текстове, као и визуелне доприносе. Природа пројекта је тако кореспондирала са природом феномена о коме је била реч, мизогинијом, која има веома различите форме. Посебни текстови у ова два тома, посматрани заједно, омогућили су теоријске скокове у разумевању друштвеног феномена мизогиније и стварање контекстуализованог знања о родном режиму у Србији