Нација (транснационалност), род и политика у феминистичком раду Јулке Хлапец-Ђорђевић
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2020.10.10.5Кључне речи:
Јулка Хлапец-Ђорђевић, феминизам, Средња Европа, национални идентитет, књижевност, ПрагСажетак
Тема рада је национални дискурс у књижевним текстовима и феминистичкој мисли српске филозофкиње, феминисткиње и списатељице Јулке Хлапец-Ђорђевић (1882–1969) поводом српског и чешког идентитета у контексту космополитских идеја у оквиру „прашког периода“ (1922–1945) њеног списатељског рада. Била је српског порекла али је, упркос томе, током највећег дела своје списатељске каријере живела у демократском Прагу и суделовала у отвореном чешком друштву пре Другог светског рата. У том периоду и на том простору, тада већ у својим четрдесетим, постала је отворена феминисткиња и списатељица. У Прагу је такође постала посредник између различитих култура: „бивше аустријске“, чешке и српске. Ова студија истражује њене интеракције са друштвеним, политичким и књижевним покретима две различите земље. У њеним запажањима истичем како је била веома упозната са чешком и српском културом, историјом и књижевношћу, а такође и са европском и америчком.
Из њених дела могла бих да проценим да је била српска патриоткиња којa је живела у Прагу и поседовала српски и чешки национални идентитет. С друге стране, у својим текстовима је била страствена и субверзивна интелектуалка: „жена од пера“, номадска и транснационална интелектуалка са широким знањем из филозофије, социологије, а такође и културе и књижевности глобализованог (у сваком смислу те речи) света.