Орландо као жанровска загонетка

Сажетак

Орландо Виргиније Wоолф роман је који тешко потпада под прецизно жанровско одређење. Сматрају га фантазијом – биографијом, филозофским животописом, романом о писцима, пародијом животописа, а сама ауторица назвала га је „пишчевим одмором“. Циљ рада је указати на нове могућности читања Орланда, односно анализирати карактеристике овога романа као пародије Билдунгсромана. Исходиште анализе заснива се на промишљању Билдунгсромана као споја аутобиографије (Јацобс и Краусе, Дилтхаy) и пикарскога романа (Милес). У раду се анализира усвајање реалног повијесног времена, као и улога свезнајућег приповједача. Коначно Орландово сазријевање у виду андрогиног бића указује на утопистичку идеју ауторице о стапању мушког и женског ума у јединствено животно искуство.