Језик и идентитет у роману Елвире Мујчић

Сажетак

У раду се бавимо питањем транснационалне књижевности кроз случај ауторке босанскохерцеговачког поријекла Елвире Мујчић која, као представница такозване друге генерације имигрантских писаца у Италији, пише и објављује искључиво на италијанском језику. Посебна пажња је посвећена питању језика у изградњи идентитета којим се ауторка бави у једном од својих најважнијих романа La lingua di Ana. Chi sei quando perdi radici e parole (Анин језик. Ко си када изгубиш коријене и ријечи), објављеном 2012. године. У теоријском смислу, оквир за анализу овог романа представља утицајна студија Mappings (Мапирањa) Сузан Стенфорд Фридман, једне од најзначајнијих критичарки транснационалне књижевности и локацијског феминизма. Њена идеја да књижевни текст ствара теорију подразумијева да роман La lingua di Ana можемо сматрати програмским дјелом у којем је јасно дефинисано питање језика и његове везе с идентитетом, али и кључним Другим. У роману је доминантна идеја о коегзистенцији двају језика као могућности креирања односа према Другом, различитом од нас, што омогућава флуидност идентитета јунакиње, али и њено одбијање бинарних категорија постојања, што је у линији с основним поставкама локацијског феминизма. Како ћемо покушати показати у раду, језик домаћина има додатну функцију поновног рађања након трауматског егзила из језика поријекла. Како се Елвира Мујчић активно бави и књижевним превођењем, узећемо у разматрање њен есеј симболичног наслова „L’Altra“ (Друга) у којем објашњава властито схватање коезгзистенције два језика, те значаја и функције превода. Такође, овим радом се покушава указати на потребу за даљим мапирањем књижевних гласова дијаспоре, али и за довођењем у питање традиционалних категорија попут националне књижевности.