Proza Ljiljane Đurđić

Dubravka Đurić

doi:10.18485/knjiz.2024.14.14.9

Аутори

Дубравка Ђурић Faculty of Media and Communications, Singidunum University , Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум , Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum

DOI:

https://doi.org/10.18485/knjiz.2024.14.14.9

Кључне речи:

феминизам, модернизам, урбаност, космополитизам, аутореференцијалност

Апстракт

У тексту се бавим феминистичком, контекстуалном и поетичком анализом прозе Љиљане Ђурђић. Њен рад смештам у контекст позног југословенског социјализма и ране постсоцијалистичке транзиције. Будући да се ауторка формирала током позних седамдесетих и раних осамдесетих година 20. века, постављам тезу да се њена проза може посматрати као модернистичка, с обзиром на канонска дела светске (западне) књижевности која су за њу била референтна. Указујем и на бројне аутореференцијалне исказе у њеним причама, које су важан елемент модернистичке књижевности, поред урбаности и космополитизма.