Писање млеком као l’écriture de soi у Сањаријама дивље жене Елен Сиксу
DOI:
https://doi.org/10.18485/KNJIZ.2015.1.18Кључне речи:
Елен Сиксу, Медуза, мајка, женско писмо, аутобиографијаАпстракт
Полазећи од идеје језика, француски постструктуралистички феминизам одвојио се седамдесетих година прошлог века као посебна струја у савременој књижевној теорији. Овај рад има циљ да представи кључне теоријске поставке француске постструктуралисткиње, Елен Сиксу, изложене у есеју „Смех Медузе“ (1975), али и да их интертекстуално повеже са њеним аутобиографским кратким романом Сањарије дивље жене: првобитни призори (2000). Роман читамо као аутопоетско остварење у тесној спрези са критичким мишљењем ауторке.
Референце
Downloads
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори задржавају ауторска права над својим радовима и дају часопису право првог објављивања. Радови се објављују под лиценцом Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0).








