Ново критичко оживљавање дела Флорике Штефан

Апстракт

Флорика Штефан (1930–2016) била је југословенска песникиња румунске националности и једна од ретких ауторки свог порекла која је успела да пронађе место у канону југословенске књижевности. Њена поезија вреднована је у складу са доминантно маскулиним политикама друге половине 20. века, због чега је у књижевној критици завредила статус лиричарке. Као резултат тога, значајан део њеног књижевног, али и ванкњижевног залагања, остаје маргинализован и у сенци наглашеног сентиментализма послератног песништва. Иницијална идеја овог рада почива на гинокритичкој хипотези да је женско ауторство неопходно подвргнути ревизији, односно поновном читању из феминистичког угла како би се идентификовале теме, мотиви и поступци који су били потиснути унутар установљене критичке парадигме. Циљ је расветљавање до сада, у потпуности или делимично, неистражених сегмената стваралачког опуса песникиње и превредновање њеног статуса у оквиру књижевноисторијског тока југословенске књижевности. Корпус за ово истраживање сачињен је од критичких текстова на српском и румунском језику публикованих током друге половине прошлог века са изузетком неколико критика насталих након 2000. године, као и одабране поезије ове ауторке. Анализом се потврђује да стваралаштво Флорике Штефан надилази оквире љубавне лирике у које је било смештено. На основу тога, главни допринос рада је репозиционирање ауторке у контексту југословенске књижевности.