Eгзистенцијално и поетичко значење жене у новелама Роберта Музила

Апстракт

У тексту се истражује улога женских ликова као медијатора индивидуалног и егзистенцијалног развоја мушких протагониста у новелама Роберта Музила. Кроз анализу новела „Гриђа“ и „Португалка“ указује се на начин на који женски ликови – чак и када остају непризнати и непрепознати – фигурирају као кључни фактори у откривању значења и смислова унутар мушке егзистенције: кроз њих јунаци добијају позив за унутрашњи раст, али се кроз њих оглашава и трансцендентно. Гриђа је Хомова посредница ка смрти, али и љубавница у времену у коме ступа у додир са архетипом сенке, док Португалка игра кључну улогу у процесу индивидуације фон Кетена, где пресудна улога припада развоју и интегрисању његове женске стране. Тумачећи „Португалку“ као алегорију психолошког развоја, у којем архетипови попут аниме, анимуса и сенке играју кључну улогу, и фантастични мотив тумачимо у истом кључу: антропоморфизовану и деификовану мачку разумемо као чудесан прилив женског принципа, који иницира дубоке промене у свим ликовима и решава љубавни троугао. Ослањањем на аналитичку психологију К. Г. Јунга, Музилову поетику и могућности алегоријског тумачења, осветљавамо егзистенцијалну и поетичку улогу жене: испоставља се да су битно различити стварно место жене у животу јунака и место које је јунак сматрао да јој припада. Музил у ове новеле уткива архетипски садржај, на чему добрим делом почива њихова тајанствена природа, али и кључна улога коју Гриђа и Португалка задобијају у животима јунака.