Digitalna humanistika i sajber feminizam

Apstrakt

Oblast digitalne humanistike temelji se na uverenju da živimo u svetu u kome niko sâm ne stvara, ne reguliše i ne širi znanje ili kulturu. Od univerziteta se očekuje da stvaraju originalne digitalne modele (mrežu, blogosferu, digitalne biblioteke itd.) i novine u tim oblastima. Oni treba da doprinesu uspostavljanju mreže proizvodnje, razmene i širenja znanja. Otvorenost i slobodan pristup izvorima informacija predstavljaju osnovni princip. Digitalna humanistika obuhvata muzeje, biblioteke, arhive, otvorene galerije, demokratizaciju znanja i kulture, ukidanje granica između prirodnih i društvenih nauka, intelektualnu kreativnost, kombinovanje medija, a ponekad i digitalnu anarhiju i vrednovanje kreativnih kopija jednako kao i originala. U ovom tekstu autorka najpre opisuje prednosti i ograničenja digitalne humanistike, a potom izdvaja sajber feminizam kao feminističku verziju digitalne humanistike, novu tehnokulturu, ali i opoziciju patrijarhalnom akademskom diskursu.