U potrazi za strategijama preživljavanja – logorska proza Milke Žicine

Apstrakt

Književno stvaralaštvo Milke Žicine (1902–1984) dugi niz godina bilo je nedovoljno priznato od istraživača literature, a njegova interpretacija je bila ograničena skoro isključivo na dva romana iz vremena između dva rata (Kajin put, 1934 i Devojka za sve, 1940),
analizirana u uskom okviru socijalne literature. Mogućnost reinterpretacije dela pojavila se po objavljivanju logorske proze autorke, koja spada u umetnički istaknuta svedočanstva vremena Informbiroa. Osnovni ciljevi ovog rada jesu analiza dva teksta logorske proze Žicine – Sve, sve, sve…(2002) i Sama (2009) – koji predstavljaju njene pokušaje da se izbori sa teškoćama na koje je naišla posle izlaska iz logora, kao i predstavljanje strategija koje su autorki služile da izađe na kraj sa teretom sopstvenog iskustva tokom perioda izolacije i posle izdržavanja kazne.