Уметница и њена муза: од женских тела ка женским идентитетима (Дракулић, Башић, Хасанбеговић, Басташић)

Апстракт

Овај текст испитује грађење уметничког идентитета кроз призму текстова женских аутора 21. века. Узимајући у обзир античке и модерне конструкције односа између ствараоца и музе, чланак се у првој линији бави феминистичким стратегијама идеалног јединства, вековима обликованим унутар патријархалног контекста стваралаштва. Славенка Дракулић, Адиса Башић, Дијала Хасанбеговић и Лана Басташић користе се различитим субверзивним стратегијама како би испитале и измениле оквире задате тим контекстом. У овој анализи можемо поћи од тешкоћа са којима се еманципована модерна муза сусреће у настојању да буде препозната као самостална уметница. У одабраним књижевним текстовима видимо активније деловање које подразумева преокретање традиционалних родних улога у љубавним односима, или књижевни обрачун са мушким колегама-профитерима са литерарне сцене. Имајући у виду да идеал односа између музе и ствараоца, то јест, између инспирације и креације, не треба бити нарушен, још једно питање које се отвара јесте и то у којој мери је укидање или проширивање ове конструкције оправдано.