Уређивачка политика

Часопис Књиженство посвећен је темама из области књижевности, студија рода и културе.

Филолошки факултет Универзитета у Београду издао је први број часописа 2011. године. Од тада часопис излази у континуитету, једном годишње. Часопис је покренут у оквиру истраживачког пројектаКњиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије од 2011. године. Часопис има научни статус (М52).

Часопис Књиженство објављује оригиналне, претходно необјављене радове: оригиналне научне, стручне и прегледне радове, приказе књига, библиографије...

Радови морају бити написани на српском или енглеском језику, са резимеима на енглеском (за радове на српском), односно српском језику (за радове на енглеском). Радови могу бити написани и на другим европским језицима: немачком, француском, италијанском...

ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ

Примљени радови подлежу анонимној рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада.

Рад пролази две рецензије, а рецензент је дужан да најкасније у року од месец дана од пријема рада пошаље попуњен рецензентски образац.

У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад стручњаку за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша.

Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије.

Ауторима се препоручује да приликом писања радова избегавају формулације које би могле открити њихов идентитет. Уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.

Стандарде за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинишу библиотеке и научна тела, а исту праксу усвојио је и часопис Књиженство: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

ОТВОРЕНИ ПРИСТУП

Часопис Књиженство је носилац ауторских права објављених текстова. Часопис се налази у слободном приступу. Корисници могу да читају, преузимају, копирају и размењују делове или цео часопис без плаћања накнаде и без тражења дозволе издавача, у складу са лиценцом (Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0).

Часопис Књиженство не наплаћује APC (Article Processing Charge).

Предаја рукописа, рецензија и објављивање су бесплатни.

САМОАРХИВИРАЊЕ

Часопис Књиженство омогућава ауторима да коначну, објављену верзију рукописа у формату PDF депонују у институционални репозиторијум и/или у некомерцијалне базе података, као и да га објаве на личним интернетским страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежама за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису, а у складу са лиценцом (Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0).

При томе они морају навести основне библиографске податке о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска и пагинација), као и URL адресу на којој је чланак изворно објављен.