Проза Љиљане Ђурђић

Сажетак

У тексту се бавим феминистичком, контекстуалном и поетичком анализом прозе Љиљане Ђурђић. Њен рад смештам у контекст позног југословенског социјализма и ране постсоцијалистичке транзиције. Будући да се ауторка формирала током позних седамдесетих и раних осамдесетих година 20. века, постављам тезу да се њена проза може посматрати као модернистичка, с обзиром на канонска дела светске (западне) књижевности која су за њу била референтна. Указујем и на бројне аутореференцијалне исказе у њеним причама, које су важан елемент модернистичке књижевности, поред урбаности и космополитизма.