Делатне заједнице и језичка промена: перцепција родно осетљивог српског језика у књижевном превођењу

Сажетак

У раду се испитује да ли је стандардизација родно осетљивог језика неопходан услов за постизање родне равноправности у језику и да ли ће његова употреба аутоматски допринети равноправнијим мушко-женским односима у српском друштву, или је језик манифест друштвене стварности због чега првенствено треба усмерити напоре да српско друштво не буде дискриминаторно и да његови чланови буду родно освешћени. Овој теми се приступа кроз призму „делатних заједница“ које пружају теоријски овир раду, док је емпиријски део рада истраживање спроведено у делатној заједници Удружења књижевних преводилаца Србије које илуструје доминантне ставове о употреби родно осетљивог српског језика и пружа увид у то шта део језичке елите мисли о овом питању. Резултати упућују на то да је у српском друштву језички активизам неопходан вид борбе против елите која креирањем дискурса на било који начин подстиче неравноправност у друштву. Језички активизам треба да се спроводи путем коришћења родно осетљивог језика у свакодневној употреби заинтересованих делатних заједница, што ће довести до промене дискриминаторних културних модела и идеологија у друштву.