Женска слика логора Голи оток – покушај реконструкције. Историјски преглед

Сажетак

Основни циљ овог рада је покушај реконструкције целовитог женског дискурса који се односи на логоре за информбировце. Женска сведочанства су билa по два основа искљученa из области историје и књижевности: по основу табиузације проблематике логора Голи оток с једне стране, и по основу доминације мушке нарације с друге. Ситуација подређености, а заправо непостојања женских сећања у главном току трајала је до тренутка када се за логорско женско искуство заинтересовао Данило Киш. На његову иницијативу 1989. године настала је документарна серија Голи живот. Он је такође инспирисао Жени Лебл да напише своју историју. Њен текст је прво објављено женско сведочанство из логора (Љубичица бела. Виц дуг две и по године, 1990). Савремена истраживања оријентисана на женско искуство показују да је друга затвореница, Милка Жицина, написала своја сећања већ седамдесетих година, али је у страху од репресије скривала рукопис. Текстови су после смрти ауторке први пут изашли у часописима Дневник 1993. и Летопис Матице српске (одломци) 1998. гoдине.