Писање као чежња за саговорником
Књижевно дело Јованке Хрваћанин
Кључне речи:
Јованка Хрваћанин, епистоларни роман, поетика, интроспекцијаСажетак
Указано је на основна обележја опуса Јованке Хрваћанин, на који посебно светло пада из перспективе њеног постхумно објављеног, а заправо првог написаног озбиљнијег дела, романа Невиђени. Њено стваралаштво, које никада није у целини сагледано, чине две, тематски и формално различите целине. Највреднији део њеног опуса (Пjесме невиђеном, роман Невиђени, Записи), настао у међуратном периоду, испуњен је централним ауторкиним искуством из година одрастања и открива основна својства њене поетике: језгровитост казивања, склоност интроспекцији, оријентисаност на унутрашња преживљавања и откривање себе достојном саговорнику. Чежња за идеалом, за љубављу као интегралним искуством и истинским другим, која и јесте spiritus movens њеног стварања, основа је на којој почива кохерентност написаног.