Ка етичком канону послератне румунске књижевности – Моника Ловинеску о књижевницама
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2021.11.11.4Кључне речи:
Моника Ловинеску, књижевна критика, књижевнице, етика, књижевна вредностСажетак
Овај текст се бави радом румунске критичарке Монике Ловинеску у намери да утврди критеријуме које користи при анализи дела румунских књижевница након Другог светског рата. Рад Монике Ловинеску је обухватао махом фикцију и мемоаре. Играла је важну улогу на почетку каријера модерних књижевница а бавила се и заборављеним или маргинализованим текстовима старијих генерација. Њен систем вредности спаја естетичке и етичке оквире који у обзир узимају шири друштвенополитички контекст са којим се писци поистовећују. Иако рад ове критичарке није експлицитно феминистички, њене анализе и херменеутички приступ ипак у обзир узимају пол писца, нарочито зато што она сматра да су румунске књижевнице често маргинализовали писци мушког пола који су доминирали књижевним пољем током и након комунизма.