Читајући Гласове Сулејмана Фајада на месту сусрета феминистичке и постколонијалне критике

Сажетак

У раду је применом феминистичког и постколонијалног критичког читања испитана употреба мултиперспективности као приповедачког поступка којим Сулејман Фајад (Soleiman Fayyad) раскида са једностраним наративом хегемоне позиције. Циљ анализе јесте да укаже да аутор кроз гласове протагониста и протагонисткиња прича слојевиту и обухватну причу о колонијализму, насиљу, традицијама, патријархату и инструментализацији жена ради очувања поретка моћи. Радња романа, смештена у период непосредно након деколонизације, износи проблем нерешеног питања слободе и права жена. Применом поменутих критичких приступа и њиховим узајамним допуњавањем уз ангажовање феминистичке мисли египатске ауторке Навал Ел Садави (Nawal El Saadawi) и психоаналитичких увида Франца Фанона (Frantz Fanon), рад нуди обухватна тумачења приче. Наглашавањем антиколонијалне и феминистичке димензије романа, рад илуструје како приказани патријархални поредак у сеоској заједници делује као последње упориште колонијалних односа моћи, при чему се наставља колонизација женских тела, резултирајући траумом која за исход има репродукцију насиља.