Спој ероса и хумора у љубавној поезији Бисере Аликадић и Радмиле Лазић: пјесме о браку, браколомству и неконвенционалној љубави
DOI:
https://doi.org/10.18485/KNJIZ.2015.1.13Кључне речи:
поезија, љубав, хумор, бракСажетак
Бисера Аликадић је једна од темељних фигура за реконструисање женске књижевне хисторије у Босни и Херцеговини, као и за проговарање о савременој босанској књижевној продукцији. Несводива је на етнонационалне аршине (Бошњакиња која пише еротску поезију и не бави се темама погодним за актуелни процес изградње нације). Њена поезија је еманципаторска и превратничка, а њена позиција у књижевном канону трајно маргинална. Партнерица и саговорница у пјесничком смислу јој може бити српска пјесникиња Радмила Лазић и занимљиво је упоредити поетике ове двије ауторице које пишу на истом, различито именованом језику, српском и босанском. На њиховим текстовима се може посматрати како хумор постаје поетска стратегија за депатетизирање љубавне поезије, и њено прилагођавање модерном сензибилитету у којем је сентимент постао непристојан онако како је некад била сексуалност. Хумор је у поезији ове двије пјесникиње у исто вријеме и субверзивни чин који подрива светиње патријархата као што су брак, породица и мајчинство.