Метаморфоза као конститутивно начело женских идентитета у прози Бобе Благојевић
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2016.1.12Кључне речи:
граница, зазорно, животиња, меланхолија, метаморфозаСажетак
У раду се тумачи конституисање женског идентитета као Другог у збирци прича Све звери што су с тобом Бобе Благојевић. У фокусу су феномени преображаја, границе и зазорног као конститутивних начела у градњи женских ликова, како на плану карактеризације, тако и на плану језика. Истражује се утопијско-еманципаторски потенцијал метаморфоза: постајање животињом раслојава антропоцентризам филозофског мишљења и постаје општељудски феномен, који неутрализује и хуманизује полну специфичност. Истовремено, испитује се субверзиви потенцијал метаморфоза по Закон Оца, будући да постајања животињом подривају принципе репрезентације и симболизације. Теоријска платформа рада јесу ставови о граници, меланхолији, зазорном, језику Жака Лакана и Јулије Кристеве, појам телесности, тела, трауме и преображаја тумаче са аспекта феминистичких теорија о телу Џудит Батлер и Елизабет Грос, појам жеље и номадског идентитета посматра се у оквиру теоријског тумачења Рози Брајдоти, Жилa Делезa и Феликсa Гатари.