Поетике отеловљења: Јелисавета Багријана и Раде Драинац, једна љубавна прича
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2020.10.10.11Кључне речи:
Багријана, Драинац, биографија, поезија, утицајСажетак
Овај рад има за циљ да открије како су Багријанини сусрети са Драинцем изменили њену поезију, као и њено виђење песничког језика и саме себе. У том циљу, биће анализирана Багријанина поезија пре 1930. године, пре свега кључне песме из књиге Вечно и свето. Погледи изражени у тим песничким строфама биће повезани са Драинчевим текстовима из 1920-тих година, као и са његовим идејама о естетици и књижевности израженим у часопису Хипнос. Затим ће, у наставку, рад да истражује Багријанине песме из 1930–1931. године, као и конкретне промене у њеном избору речи, слика и песничког ритма. Последње важно питање на које овај рад покушава да одговори тиче се борбе песничког језика да се преобрази док отеловљује и поново спаја свакодевни живот песникиње и сусрете у оквиру структуре песама.