Између l'image и le mirage: статус француске културе у роману Нове и Писмима из Солуна Јелене Димитријевић

Сажетак

Овај рад испитује начине трансферa и рецепцијe француских књижевних и културних модела у опусу Јелене Димитријевић. Приказано је како њени јунаци виде Француску и како посредством тих модела стварају слику за коју се убрзо испоставља да је чист привид – опсена. У свом истраживању, аутор се највише ослања на релативно млад огранак француске компаратистичке школе – имагологију. Најпре ће бити изложене неке од метода и термина ове школе (од Балдaнспержеа до Пажоа), са посебним освртом на компаративно-имаголошки приступ чији је истакнути представник савремени компаратиста Данијел Анри Пажо. Коришћена је и терминологија из руске компаратистике (Жирмунски) те из француске постструктуралистичке критике (Барт, Женет, Кристева). Обе су релевантне за ово истраживање. После теоријског увода, испитане су могућности примене наведених поступака у делу Јелене Димитријевић, а у контексту француске културе и француске мисли. У првом плану се налази проблематика рецепције западне културе на Истоку (Солун), али и vice-versa: виђење Истока у очима странкиња које тамо путују и живе. На крају, овај рад истиче имагинарни карактер конструисане слике о другом као и њене реалне последице.