Sećanje na rat u modernoj ukrajinskoj poeziji
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2023.13.13.6Ključne reči:
sećanje, spomen obeležje, poezija, trauma, rat, UkrajinaApstrakt
U predstavljenom članku analiziraju se odabrani moderni poetski tekstovi o rusko-ukrajinskom ratu 2022–2023. Primećujemo da se takva poezija momentalno javlja kao svojevrsna umetnička refleksija i fiksacija nove ratne stvarnosti. Govorimo o različitim žanrovima i temama: rovovska lirika i poetsko izveštavanje sa fronta, izbeglička poezija, priča o preživelom/žrtvi, filozofska meditacija i drugi žanrovi – u tradicionalnom rimovanju ili slobodnom stihu. Takvu poeziju autori najčešće objavljuju na društvenim mrežama, i to ne samo pesnici, već vrlo često i obični korisnici snimaju video snimke sa ovim tekstovima i postavljaju sadržaj na Tik-Tok ili Jutjub (ponekad takvi video tekstovi dobiju hiljade pregleda i postaju „viralni“). Takođe je ustaljena praksa kada poetski tekst postane pesma, pa hit. Ukrajinska ratna poezija nije samo tekst, već i medijski sadržaj, što određuje njenu visoku popularnost i prepoznatljivost. Sa ove tačke gledišta, poetski radovi poznatih ukrajinskih pesnika – Viktorije Ameline, Ihora Astapenka, Tanje Vlasove, Lesje Horove, Borisa Gumenjuka, Svitlane Diduh-Romanenko, Galine Kruk, Ane Maligon, Oksane Stomine, Natalke Slobodjanuk, Tetjane Jarovicine – uključeni su u analizu.
Moderna ukrajinska ratna poezija uslovno se može podeliti na nekoliko tematskih slojeva. Pre svega, reč je o prikazu stvarnog rata kao bojnog polja između ruskih okupatora i ukrajinskih branilaca (frontovske skice, portreti ukrajinskih branilaca, pomen palima). Takođe, značajan korpus poetskih tekstova je odraz ratne stvarnosti, koja je danas svakodnevnica za civilne Ukrajince (okupirane i deokupirane teritorije Ukrajine, raketnobombaški teror mirnih gradova i sela, psihosomatika rata, kada se niko nigde u Ukrajini ne može osećati potpuno bezbedno). Glasovi ukrajinskih prisilnih migranata su takođe važno poetsko svedočanstvo o tragediji rata. Analizirani tekstovi, reprezentativni za ratnu poeziju, činili su čitav sloj nacionalnog i univerzalnog arhiva. Oni su u korelaciji sa kolektivnim pamćenjem ukrajinskog naroda, jačaju njegove pojedinačne trenutke, izvlače na površinu imena heroja, čine svojevrsni poetski spomenik svima koji su stradali u aktuelnom ratu u Ukrajini.