Sećanje na ravnopravnost ili simulacija jednakosti: naučnice u Srbiji u doba socijalizma

Apstrakt

Posle Drugog svetskog rata, u Srbiji, republici tadašnje Jugoslavije, za žene su se otvorili novi prostori – one su dobile pravo glasa, značajna kolektivna i reproduktivna prava i institucionalnu podršku da se bave do tada isključivo muškim profesijama. Iako je i dalje zadržana, i nastavljena feminizacija pojedinih profesija, ovaj period, u kome je država naglašavala i podržavala razvoj nauke, omogućio je jednom broju žena da budu na prvoj liniji fronta razvoja prirodnih nauka. Već 1946. godine Dragica Nikolić i Branka Radivojević rade kao asistentkinje za fiziku na Beogradskom univerzitetu. U Institutu za nuklearne nauke Vinča (osnovanom 1948) i Institutu za fiziku (osnovanom 1961), žene su prisutne od samih početaka. Neke od njih, Mira Jurić i Branislava Perović Nešković, do danas jedina žena direktor Instituta Vinča (1976–1979), dale su značajan doprinos razvoju nuklearne fizike na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ipak, koliko su one bile vidljive van svojih laboratorija? Šta danas znamo o njima? Kakav trag su ostavile u profesionalnom i javnom prostoru? Ili su bile i ostale nevidljive?