Raspakivanje tišine i izokrenutosti: mapiranje mizoginije u Srbiji
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2017.7.7.9Ključne reči:
mizoginija, Srbija, Balkan, kontekstualno znanje, ženski pokretApstrakt
Ovaj tekst ima za cilj da izloži i obrazloži rezultate velikog feminističkog projekta u Srbiji, koji je trajao od 1998-2004, i rezultirao u dva toma koja su uključila više od 60 autorki i autora, pod naslovom Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (2000, 2004). Projekat je započet posle poraza građanskih protesta 1996/97, čiji je cilj bilo smenjivanje Miloševića, u momentu kada je civilna scena bila veoma obeshrabrena zbog tog poraza. Iniciran je sa ciljem da osnaži i obnovi feminističku intelektualnu scenu koja u tom trenutku nije više gajila nadu u mogućnost pozitivne političke i društvene promene. Intelektualni cilj ovog projekta bio je da dekonstruiše mizoginiju i kao kulturalnu praksu i kao diskurs, i to u veoma različitim domenima društvenog života i na različitim društvenim nivoima. Posebnost projekta je bila da je on započet i sproveden kao “patchwork” projekat, u postmodernom smislu: on je bio multidisciplinaran, zasnovan na različitim žanrovima, uključujući eseje i akademske tekstove, kao i vizuelne doprinose. Priroda projekta je tako korespondirala sa prirodom fenomena o kome je bila reč, mizoginijom, koja ima veoma različite forme. Posebni tekstovi u ova dva toma, posmatrani zajedno, omogućili su teorijske skokove u razumevanju društvenog fenomena mizoginije i stvaranje kontekstualizovanog znanja o rodnom režimu u Srbiji