„Vojska milosrđa“

Apstrakt

Organizovanje žena u Srbiji počelo je još u drugoj polovini 19. veka. Prvo se okupilo Jevrejsko žensko društvo 1874, a već naredne 1875. osnovano je i Beogradsko žensko društvo. Osnovni ciljevi ovog društva bili su humanitarni. Ubrzo su članice svoju delatnost usmerile i na medicinsko polje jer su već 1876. godine u vreme Prvog srpsko-turskog rata osnovale svoju bolnicu u kojoj su negovale ranjenike. Društvo „Knjeginja Ljubica“ osnovano je 1899. godine na čelu sa predsednicom Milkom Vulović. Njihova delatnost je bila pre svega usmerena na pružanje pomoći srpskom narodu u Staroj Srbiji. Društvo Kolo srpskih sestara nastalo je 1903. Osnivačice su bile Nadežda Petrović i Delfa Ivanić. Pored mnogobrojnih humanitarnih i obrazovnih akcija, kao i stalne borbe za prava žena, ova društva su među svojim najznačajnijim ciljevima imala i obuku članica za bolničarke. Beogradsko žensko društvo je još 1875. godine otvorilo prvi kurs za obuku, dok je drugi pokrenulo Kolo srpskih sestara 1906. „Računalo je se da na taj način Srpkinje dobrovoljno odsluže svoj vojnički rok.“, zapisala je kasnije Delfa Ivanić. Organizacijom kurseva ženska društva su na početku Balkanskih ratova uspela da mobilišu jednu „žensku vojsku“ – vojsku milosrđa, kako su ih tada nazivali. Ženska društva su pred izbijanje rata ministarstvu vojnom predala spisak od 1.500 obučenih bolničarki koje su odmah stavljene na raspolaganje vojnom sanitetu.