Prvi svetski rat u delu zaboravljene književnice Drage Jovanović

Apstrakt

U istorijskim, društveno-političkim i umetničkim dokumentima iz Prvog svetskog rata, bezimeni lik žene se, poput senke, nadvija nad stravične događaje i golgotu, nad bolest i smrt. U želji da definišemo Njene konture i rekonstruišemo Njenu priču – proučavali smo stvaralaštvo umetnica koje su iskustvo Prvog svetskog rata transponovale na literarnu ravan. Jedno od ključnih mesta ove ženske arhive zauzima zbirka priča Mučenice i grešnice Drage Jovanović (1885‒1975) – srpske književnice koja je diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu Noć u Veneciji (1909). U prvoj polovini 20. veka objavila je romane Bez imena (1929), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka“ (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti. U zbirci pripovedaka Mučenice i grešnice, nekada popularna, a danas potpuno zaboravljena književnica Draga Jovanović postavila je okvire ženskog ratnog prostora u Srbiji 1915. godine, osvetljavajući život iz različitih uglova „mučenica“ i „grešnica“, prinuđenih da se uhvate u koštac sa užasima siromaštva, robovanja, gladi i smrti. Analiza će pokazati da je pred nama relevantno umetničko svedočanstvo o ženskom polu rata, koje nosi subverzivnu i uznemirujuću poruku o smislu žrtvovanja. Delo se nameće svojim estetskim vrednostima, te zaslužuje ponovno objavljivanje, akademsku pažnju i nova naučna istraživanja.