Srpkinja brani „Spisateljku“: apologetski diskursi u dnevniku Milice Stojadinović Srpkinje

Apstrakt

Esej analizira apologetske diksurzivne strategije kojima Milica Stojadinović Srpkinja u svojim dnevničkim zapisima osuđuje „nisko ponjatije o opredelenju ženskom“, pledirajući za pravo žena na lični izbor i na obuhvatno obrazovanje i obrazlažući svoju posvećenost ulozi narodne pesnikinje, koju je nastojala da ovaploti kako svojim pisanjem tako i svojim načinom života. Predstavljajući se U Fruškoj gori 1854. kao uzorita Srpkinja, ona u svoj dnevnik upisuje apologetski i dokumentarni diskurs, ne bi li se odbranila od pogrešne predstave svojih sunarodnika o njoj kao o umišljenoj „Spisateljki“ i uobraženoj „frajli dihterin“. Opisi njenih svakojakih delatnosti, kao i navodi iz njene prepiske sa uglednim ličnostima srpske i austrijske kulturne elite, trebalo je da čitaoce uvere u dostojanstvenost njenog spisateljskog pregnuća i u čistotu i ostvarivost romantičarskog ideala narodne pesnikinje.