Delatne zajednice i jezička promena: percepcija rodno osetljivog srpskog jezika u književnom prevođenju

Apstrakt

U radu se ispituje da li je standardizacija rodno osetljivog jezika neophodan uslov za postizanje rodne ravnopravnosti u jeziku i da li će njegova upotreba automatski doprineti ravnopravnijim muško-ženskim odnosima u srpskom društvu, ili je jezik manifest društvene stvarnosti zbog čega prvenstveno treba usmeriti napore da srpsko društvo ne bude diskriminatorno i da njegovi članovi budu rodno osvešćeni. Ovoj temi se pristupa kroz prizmu „delatnih zajednica“ koje pružaju teorijski ovir radu, dok je empirijski deo rada istraživanje sprovedeno u delatnoj zajednici Udruženja književnih prevodilaca Srbije koje ilustruje dominantne stavove o upotrebi rodno osetljivog srpskog jezika i pruža uvid u to šta deo jezičke elite misli o ovom pitanju. Rezultati upućuju na to da je u srpskom društvu jezički aktivizam neophodan vid borbe protiv elite koja kreiranjem diskursa na bilo koji način podstiče neravnopravnost u društvu. Jezički aktivizam treba da se sprovodi putem korišćenja rodno osetljivog jezika u svakodnevnoj upotrebi zainteresovanih delatnih zajednica, što će dovesti do promene diskriminatornih kulturnih modela i ideologija u društvu.