Beleška o tritmentu za tv seriju i film – „Rebeka Vest: Crno jagnje, sivi soko“
Apstrakt
Ideja da obimna putopisna (i ne samo putopisna) knjiga Rebeke Vest Crno jagnje, sivi soko može biti uzbudljiva osnova za TV seriju datira još od 1988/89, kada su fragmenti knjige, u prevodu mog oca Nikole Koljevića, objavljivani u Književnim novinama. Glavni urednik Televizije Sarajevo, Slobodan Terzić, bio je zainteresovan da JRT u koprodukciji sa BBC-ijem pokrene taj projekat. Nije se daleko odmaklo u pregovorima (osim jednog mog sastanka sa urednicima BBC -a 1989, kada sam kao student dramaturgije provodio leto u Londonu radeći ’na crno’ kao kuvar u restoranu). U okolnostima koje su brzo počele da se menjaju kod nas, projekat tog obima nije bilo moguće realizovati.
Sredinom devedesetih – kada je knjiga Rebeke Vest stekla novu popularnost u svetskim okvirima – Terzić, sada urednik u dramskom programu Televizije Beograd, opet me je kontaktirao sa idejom da pokrenemo ovu koprodukciju, ali je i dalje projekat bio preambiciozan za logističke i ostale kapacitete TV Beograd.
Tritment koji se ovde prvi put objavljuje napisan je u jesen 2010, na engleskom jeziku, kada je treći put, i ovaj put najozbiljnije, pokrenuta inicijativa da se ova filmska priča realizuje. Za projekat se, preko Terzića i Anđelke Vlaisavljević, zainteresovala producentkinja Gabriela Tana, koja je u to vreme u Beogradu producirala film „Koriolan“ Reifa Fajnsa. Gabriela Tana je pribavila (na određeno vreme) prava za filmsku adaptaciju knjige i angažovala me da napišem tritment. Njen plan je bio da zainteresuje BBC ili Channel 4 za mini-seriju i film... To je za sada kraj priče o ovom projektu. A možda će se priča jednog dana nastaviti.
Za pisanje tritmenta, pored knjige Crno jagnje, sivi soko, koristio sam i odličnu biografiju Rebeke Vest, čija je autorka Viktorija Glendining, kao i različite materijale o Stanislavu Vinaveru (njenom vodiču Konstantinu u knjizi), i jugoslovenskoj književnoj, društvenoj i političkoj sceni tog vremena.
