Memoari Teodore Kosmovske Krajevske: emancipacijski diskurs o položaju žena u Bosni i Hercegovini

Apstrakt

U radu analiziram Memoare Poljakinje Teodore (rođ. Kosmovske) Krajevske u kontekstu emancipacijskog diskursa. Cilj je da u pomenutom kontekstu ukažem na strategije delovanja Krajevske na proširenju kulturne i telesne emancipacije Bosanki i da popunim lakune u kulturnoj istoriji žena. Krajevska je radila kao lekarka i učiteljica u Bosni i Hercegovini pune 34 godine te je ostavila snažan utisak u bosanskoj sredini. Memoari, kao nosilac pamćenja, značajni su iz perspektive poznavanja istorije žena, „njene istorije“ (herstory), posebno istorije muslimanki iz BiH koje do tada nisu imale glasa ili su bile manje vidljive u svojoj kulturi. Takođe su značajni kao izuzetan element stvaranja međunarodne ili transnacionalne mreže narativa ženskog autorstva uopšte. Jedna od istraživačkih perspektiva u kontekstu osvajanja mesta za „njenu istoriju“ u kulturnom pamćenju jeste iskustvo ženskog tela. U tom kontekstu razmatram kako razumevanje ženskosti, kroz prizmu tela i njegovog biološkog i polnog/rodnog aspekta, utiče na proces zaboravljanja/sećanja i u vezi s tim na prisustvo/odsustvo naracije žena i o ženama u kulturnom pamćenju. Pozivam se, dakle, na pojam roda i pola u tumačenju Marije Solarske (Maria Solarska) u radu Encyklopedia gender: płeć w kulturze (Enciklopedija roda: pol u kulturi) i na opis odnosa ženstvenosti i vlasti kod Agnješke Zembžuske (Agnieszka Zembrzuska) u Problem ślepoty rodzajowej u Michela Foucault (Problem rodnog slepila kod Mišela Fukoa). U taj teorijsko-metodološki okvir stavljam kategoriju kulturnog pamćenja Alaide Asman (Alaida Assmann) i koristim je u korelaciji sa pojmom telesnosti u radu Eve Hiži (Ewa Hyży) Kobieta. Ciało. Tożsamość. Teorie podmiotu w filozofii feministycznej końca XX wieku (Žena. Telo. Identitet. Teorije subjekta u feminističkoj filozofiji krajem 20. veka). U radu sledim emancipatorske korake Krajevske koja je edukovala i lečila Bosanke, oštro ih kritikujući, ali uz puno razumevanja, empatije i naklonosti. Autobiografski zapisi Krajevske detaljno i na izuzetno zanimljiv i poseban način pokazuju kako je poljska lekarka uticala na proces emancipacije Bosanki.