Legenda o Midžinoj: prilog istoriji srpskih kuvarskih priručnika

Apstrakt

Veliki srpski kuvar Katarine Popović Midžine, sa svojih šest izdanja od 1876. do Drugog svetskog rata, predstavlja nezaobilazni izvor informacija kada su u pitanju prehrambene navike građanskih sredina u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Ova kuvarska knjiga ipak ne opisuje srpsku tradicionalnu kuhinju, već srpskoj publici prikazuje izbor jela iz razvijene evropske, pre svega bečke, kuhinje. U tom svetlu, ovaj kuvar predstavlja nastojanje da se na srpskom jeziku imenuju i opišu namirnice i jela koja do tada nisu bila deo srpskih prehrambenih tradicija, pa stoga i nisu bila imenovana. Često citirano prema različitim izdanjima, ovo delo ipak nije bilo predmet podrobnih analiza. Posebno, između trećeg i četvrtog izdanja postoje ozbiljne razlike koje se duguju trudu Mileve Simić, čija je autorska uloga ostala sasvim skrivena. Kako bi bila ispitana njena uloga u preoblikovanju Velikog srpskog kuvara, sastavljen je digitalni korpus koji se sastoji od teksta trećeg (u kome je sadržano nepromenjeno drugo izdanje) i četvrtog izdanja. Ovakav korpus ilustruje jezik Midžine (drugo izdanje), anonimnih onovremenih korisnica knjige (dodaci trećem izdanju) i Mileve Simić (četvrto izdanje). Polazeći od rezultata obrade korpusa, prepoznaje se nastojanje obe autorke da razviju potreban terminološki aparat u srpskom jeziku za opisivanje kulinarskih postupaka i proizvoda, koje se ogleda u konstrukciji „veštačkih izraza“, kako ih naziva Midžina. Ovi izrazi (za namirnice ili jela) jesu posrbice za inostrane, prvenstveno nemačke, kulinarske termine. Kako korpus pokazuje, ovako skovani termini nisu uvek imali jasno značenje i precizan odnos prema inostranom ekvivalentu, a nisu bili u skladu ni s već prihvaćenim pozajmljenicama, o čemu svedoči, pre svega, korpus književnih dela iz istog doba. Polazeći od ideje Midžine, Mileva Simić je prilagodila tekst recepata ondašnjem ukusu korisnika izostavljajući neuobičajene sastojke. Takođe, terminološki je razdvojila brojne kulinarske koncepte koje Midžina nije razlikovala. U radu je prikazana evolucija teksta ovih kuvarskih knjiga i analizirani su primeri koji pokazuju njihove razlike u imenovanju sastojaka i jela, kao i odnos prema kasnije prihvaćenim terminološkim rešenjima, pre svega, u Patinom kuvaru.