Преображаји: Етнографски заокрет Јелице Беловић Бернаџиковске

Сажетак

Живот и дело Јелице Беловић-Бернаџиковске пружају значајан увид у околности под којима су се развијали нови видови женских професија на почетку двадесетог века. Њен обиман објављени опус надилазио је категорије педагогије, друштвеног коментаторства, феминизма и етнографије, те се појављивао у различитим облицима, од књижевне прозе до академских текстова. Овај есеј бави се кратким периодом у животу Беловић-Бернаџиковске – временом између 1902. и 1914. године, у коме се она, као приватна и јавна личност, из учитељице у школама Босне и Херцеговине успешно преобразила у уважену етнографкињу и стручњака у области текстила. То није био својевољан преображај; на нову каријеру била је приморана 1902, када ју је покрајинска влада отпустила са радног места учитељице. Тема овог есеја јесте начин на који је успела да се професионално преобрази, али и њен пролазак кроз личне и политичке промене – укључујући и то што је одбацила свој изворни хрватски патриотизам, гајећи све веће симпатије према српском народу. За ове преображаје било је потребно неколико година, али се важан путоказ њеног растућег успеха указао 1909. Тада је почела да пише за научни (премда контроверзни) часопис на немачком језику под називом Anthropophyteia, који је публиковао истакнути балкански етнограф и сексолог Фридрих Саломо Краус. Уз све већи углед изван словенских земаља, Јелица је била на добром путу да постане академски и научно призната, за чиме је жудела. У једном периоду се надала да ће пробити родне баријере које су спутавале јужнословенске ауторке.