Линг Шухуа ‒ будоарска списатељица или феминисткиња?
DOI:
https://doi.org/10.18485/knjiz.2019.9.9.7Кључне речи:
Линг Шухуа, Вирџинија Вулф, женска књижевност, постколонијална теорија, феминистичка теорија, Празнично вече, Древне мелодијеСажетак
Овај рад настоји да опише како је Линг Шухуа (凌叔华, 1900‒1990) градила књижевну каријеру као феминистичка ауторка у срединама у којима је то било тешко постићи, као и да укаже на стратегије које је користила да то оствари. Уместо да се отворено супротстави патријархату и традицији, Линг Шухуа је писала приче стилом карактеристичним за класичну кинеску књижевност, непопуларну међу ауторима и књижевним критичарима у њено доба због покушаја да се сасвим раскине с традицијом, али је истовремено имала критички однос према манама традиционалног, патријархалног друштва. На тај начин, изашла је у сусрет очекивањима средине, односно писала је као учена дама из високе класе, али је остварила и своју намеру да пише у име нечујних женских гласова у Кини. С друге стране, аутобиографију Древне мелодије (Ancient Melodies), написала је на енглеском језику и објавила у Великој Британији на подстицај Вирџиније Вулф (Virginia Woolf, 1882‒1941). Језик који је ту употребила и начин на који је приказала своје детињство показују да је Линг Шухуа пристала да егзотизује себе да би се допала енглеској публици и пробила на страно тржиште, али је у исто време представила своје феминистичке ставове у још једном покушају да буде схваћена као феминистичка ауторка, овај пут у страној земљи.