Писање млеком као l’écriture de soi у Сањаријама дивље жене Елен Сиксу
DOI:
https://doi.org/10.18485/KNJIZ.2015.1.18Кључне речи:
Елен Сиксу, Медуза, мајка, женско писмо, аутобиографијаСажетак
Полазећи од идеје језика, француски постструктуралистички феминизам одвојио се седамдесетих година прошлог века као посебна струја у савременој књижевној теорији. Овај рад има циљ да представи кључне теоријске поставке француске постструктуралисткиње, Елен Сиксу, изложене у есеју „Смех Медузе“ (1975), али и да их интертекстуално повеже са њеним аутобиографским кратким романом Сањарије дивље жене: првобитни призори (2000). Роман читамо као аутопоетско остварење у тесној спрези са критичким мишљењем ауторке.