Pisanje mlekom kao l’écriture de soi u Sanjarijama divlje žene Elen Siksu

Apstrakt

Polazeći od ideje jezika, francuski poststrukturalistički feminizam odvojio se sedamdesetih godina prošlog veka kao posebna struja u savremenoj književnoj teoriji. Ovaj rad ima cilj da predstavi ključne teorijske postavke francuske poststrukturalistkinje, Elen Siksu, izložene u eseju „Smeh Meduze“ (1975), ali i da ih intertekstualno poveže sa njenim autobiografskim kratkim romanom Sanjarije divlje žene: prvobitni prizori (2000). Roman čitamo kao autopoetsko ostvarenje u tesnoj sprezi sa kritičkim mišljenjem autorke.