Љубав као перформативни чин у приповеткама Лепосаве Мијушковић

Аутори

  • Јелена Милинковић Универзитет у Београду, Филолошки факултет

Кључне речи:

интимистички жанрови, модернизам, љубавни дискурс, исповест, меланхолија, психоанализа

Сажетак

У раду се анализирају приповетке Лепосаве Мијушковић. Показује се њихово место у контексту српске књижевности и анализира се рецепција током живота и након смрти ауторке. Примењени приповедачки поступци попут технике тока свести и фрагментарност текста, као и дисконтинуирано схватањe времена и субјективистичка перспектива и интериоризација приповедања, ове приповетке лоцира у књижевноисторијски контекст почетка српске модерне, који подразумева раскид са реалистичком приповетком. Анализом садржаја приповедака дефинише се љубавна прича као њихова тематска окосница на основу чега се ове приповетке укључују у љубавни дискурс литературе. Показује се њихова припадност интимистичким жанровима карактеристичним за женску књижевност почетка XX века и препознаје се припадност фукоовски схваћеном жанру исповести који, поред љубавне тематике, подразумева аутобиографску заснованост и аналитичност наратива. Анализом природе главних ликова показују се генеративни моменти и перформативност њиховог родног идентитета, где се као кључни моменти анализом издвајају прекорачење забране и меланхолија.

Downloads

Објављено

2023-12-30

Како цитирати

Милинковић, Ј. (2023). Љубав као перформативни чин у приповеткама Лепосаве Мијушковић. Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, 1(1). преузето од https://journal.knjizenstvo.rs/index.php/knjizenstvo/article/view/431

Bрој часописа

Секција

Женска књижевност и култура