Женско питање и концептуализација брака у Мидлмарчу Џорџ Елиот

Сажетак

Џорџ Елиот (George Eliot) често је била на мети феминистичке критике због конвенционалне карактеризације женских ликова. Циљ овог рада је указивање на чињеницу да су гледишта ове ауторке на женско питање и брак, иако утемељена у конзервативној идеологији, била оригиналана и неконвенционална. Кроз Мидлмарч, по многима ремек-дело Џорџ Елиот, провејава импликација да жене у викторијанском друштву јесу ограничене својим родом, али и да оне посредством утицаја на мушкарце служе као морални узор и у том смеру треба да теже остварењу својих аспирација. Иако треба напоменути да јунакиња романа, Доротеја Брук, постиже неку врсту договора с друштвом, она то чини под сопственим условима, а епилог романа сугерише да, иако непознате, многе жене на сличан начин позитивно утичу на друштвени прогрес – кроз индиректан утицај у ограниченом кругу познаника и пријатеља. У том смислу, судбина Доротеје Брук је репрезентативна и она велича мала дела обичних људи – људи који су у фокусу књижевног стваралаштва Џорџ Елиот. Када је у питању концепт брака, роман говори да је институција брака у кризи јер је заснована на погрешним вредностима. Брак не би требало сводити на друштвени уговор и у њега не треба срљати, већ га треба посматрати као прилику да кроз ближе упознавање себе и партнера изградимо добар и отворен однос. Супротно типичном викторијанском роману, овде је брак приказан не као крајњи циљ, већ као почетак заједништва које са собом доноси бројне изазове и проблеме, који се једино обостраном вољом и трудом могу превазићи.