Žensko pitanje i konceptualizacija braka u Midlmarču Džordž Eliot

Apstrakt

Džordž Eliot (George Eliot) često je bila na meti feminističke kritike zbog konvencionalne karakterizacije ženskih likova. Cilj ovog rada je ukazivanje na činjenicu da su gledišta ove autorke na žensko pitanje i brak, iako utemeljena u konzervativnoj ideologiji, bila originalana i nekonvencionalna. Kroz Midlmarč, po mnogima remek-delo Džordž Eliot, provejava implikacija da žene u viktorijanskom društvu jesu ograničene svojim rodom, ali i da one posredstvom uticaja na muškarce služe kao moralni uzor i u tom smeru treba da teže ostvarenju svojih aspiracija. Iako treba napomenuti da junakinja romana, Doroteja Bruk, postiže neku vrstu dogovora s društvom, ona to čini pod sopstvenim uslovima, a epilog romana sugeriše da, iako nepoznate, mnoge žene na sličan način pozitivno utiču na društveni progres – kroz indirektan uticaj u ograničenom krugu poznanika i prijatelja. U tom smislu, sudbina Doroteje Bruk je reprezentativna i ona veliča mala dela običnih ljudi – ljudi koji su u fokusu književnog stvaralaštva Džordž Eliot. Kada je u pitanju koncept braka, roman govori da je institucija braka u krizi jer je zasnovana na pogrešnim vrednostima. Brak ne bi trebalo svoditi na društveni ugovor i u njega ne treba srljati, već ga treba posmatrati kao priliku da kroz bliže upoznavanje sebe i partnera izgradimo dobar i otvoren odnos. Suprotno tipičnom viktorijanskom romanu, ovde je brak prikazan ne kao krajnji cilj, već kao početak zajedništva koje sa sobom donosi brojne izazove i probleme, koji se jedino obostranom voljom i trudom mogu prevazići.