Ženske pesme: osvrt na rodnu dimenziju usmenih lirskih pesama

Apstrakt

Rad pokazuje na koji se način mogu dovesti u vezu termin ženska pesma Vuka Karadžića i savremena promišljanja roda. Uslovljenost usmenih tekstova kontekstom relativizuje opoziciju muško/žensko u značenju kultura/priroda, javno/privatno. S obzirom na to da neke foklorne žanrove dominantno stvaraju i prenose žene, kao i da je naučnicama na terenu teško da zapišu muške tekstove, rodni aspekt procesa usmenog stvaranja, kao i proučavanja usmene kulture pokazuje se kao važan. Heterogeni korpus usmene lirike obrazuje različite kulturne modele i potvrđuje kulturnu hetrarhiju, pri čemu žene i devojke dobijaju različite atribute – mogu biti poslušne i potčinjene, ali i neposlušne i moćne. Posebna pažnja posvećuje se Karadžićevom indirektnom određenju religijske sfere kao ženske, pri čemu obredni kontekst, u zavisnosti od perspektive posmatranja, može biti subverzivan ili potvrđivati postojeći poredak. Maske koje prate obredne pesme i prakse pokazuju se kao posebno značajne za promišljanje rodnih identiteta jer učestvuju u njihovoj relativizaciji.